Pretraga

Saveti za uspešnu proizvodnju durum pšenice

 

Durum brašna se koriste za izradu testenina. Ovakva brašna smanjuju elastičnost testa - ovakva testa su čvrsta, neelastična i nepogodna za spravljanje hleba. Vrlo važna osobina duruma je i da nakon prekuvavanja testenina i dalje ostane čvrsta (ne raspada se) i zadržava svoj prvobitan ukus. Visok sadržaj žutog pigmenta u zrnu durum pšenice, daje testenini lepu žutu boju čak i bez dodataka jaja recepturama. U našoj ponudi imamo sortu Toscadou, francuska genetika a zašto da odaberete upravo nju:  

 

  • Dobra tolerancija na poleganje

  • Dobra tolerancija na bolesti rđe

  • Kvalitet: žuti pigment daje lepu boju testenini čak i bez dodatka jaja u proizvodnji testa.

  • Prinos sličan kao kod ozime pšenice

     

Naša stručna služba vam je uvek na raspolaganju, a ovde u tekstu možete pročitati tehnologiju koju preporučujemo. 

Izbor njive i predusev 

 

U pogledu tipa zemljišta, durum ima identične zahteve kao i standardna ozima pšenica, to znači da voli zemljišta bogata humusom, dubokog sloja i dobrog vodnog kapaciteta. 

Dobri predusevi su : 

  • svi oni koji ranije napuštaju njivu, 

  • azotofiksatori kao i oni usevi koji ne iscrpljuju zemljište. 

Pogodni predusevi su: mahunarke, uljana repica, rana soja, lan, mak , rani krompir. 

Umereno pogodan predusev je suncokret i šećerna repa. A izbegavati monokulturu sa pšenicom i ostalim strninama. Kukuruz kao predusev je manje poželjan zbog zajedničke bolesti Fusarium. 

 

Priprema zemljišta: 

 

Najviše zavisi od preduseva, od momenta skidanja preduseva, od uslova u kojima se skida predusev kao i od padavina. U suštini priprema zemljišta je slična kao i kod ozime pšenice. 

 

Oranje

Đubrenje: 

Za 1t prinosa zrna sa pripadajućom vegetativnom masom i korenom, durum pšenici treba obezbediti:

 

Hranljivi elementi u kg / ha

Azot N

27 kg

Fosfor P2O5

11 kg

Kalijum K2O

18 kg

Kalcijum  CaO

6 kg

Sumpor S

6 kg

Magnezijum MgO

2 kg

 

Prilikom zaoravanja žetvenih ostataka preduseva , tada treba uneti osnovno đubrivo NPK u količini od oko 200-300 kg/ha zavisno od analiza zemljišta.

Azot se unosi 1/3 u jesen predsetveno kako bi se ubrzala razgradnja žetvenih ostataka preduseva ali i da se obezbedi bolji start biljke. Preostale 2/3 azota treba primeniti kroz prihranu raspoređenu u dva obroka: prva prihrana na početku vegetacije sa oko 40-60 kgN /ha a druga prihrana kada počne vlatanje unutar biljke sa još 40-60 kg N/ha. Ako se u prvoj prihrani primrenjuje urea, onda nju treba primeniti pre početka kretanja vegetacije kako bi se transformisala do oblika koji biljka može usvojiti.

Setva

Setva

 

Optimalno vreme setve je od 10-25. oktobra. Preporučujemo setvenu normu sa oko 500-550 klijavih zrna/m2 (Toscadou ima krupno zrno te je setvena norma otprilike oko 270 kg/ha). Durum pšenice imaju manju moć bokorenja, te je neophodno obezbediti ciljani sklop. Ukoliko se seje van optimalnih rokova, setvenu normu povećati za 10-20% zavisno od toga koliko se ide van rokova. Dubina setve oko 4cm.

 

Zaštita bilja 

 

Da bi tretmani bili uspešni, treba poštovati spoljašnje uslove tokom aplikacije. U momentu prskanja dnevna temperatura mora biti preko 15°C a sledeću noć ne sme pasti ispod 10°C. Nakon toga 7 dana dnevna i noćna ne smeju pasti ispod 5°C. To je idealna temperatura za translokaciju fungicida. 

Kako bi usev bio zdrav potrebno je 3 fungicidna tretmana: 

 

T1: fungicidni tretman koji se izvodi tokom fenofaze bokorenja. Ovom prilikom izvodi se i herbicidni tretman. Usev držati čistim od korova.

T2: fungicidni međutretman, izvodi se tokom intenzivnog porasta, tj od drugog kolenca i koji treba da zaštiti usev sve do početka cvetanja. U ovom periodu može da se pojavi rđa i/ili septorija te preporučujemo preventivne tretmane. Tokom ovog prohoda može se dodati i insekticid protiv leme. 

T3: fungicidni tretman na početku cvetanja, cilj je zaštiti klas od fuzarijuma jer se infekcija širi kišnim kapima. Tokom ovog perioda može da se pojavi i rđa te ovaj tretman sprečava pojavu infekcije. Kod durum pšenice ovaj T3 tretman je neizostavan odnosno da kažemo obavezan jer je od izuzetnog značaja za zdrav rod merkantilnog roda. 

Zetva

Žetva: 

 

Parametri kvaliteta durum pšenice su oformljeni već pri 17-18% vlage zrna ali najoptimalnije je da se krene sa žetvom od 14% vlage. Pošto zrna duruma imaju čvrstu opnu tj kako i sam naziv kaže ovo je tvrda pšenica, te prilikom žetve treba podesiti kombajn da ne bude loma. Ako je zrno potpuno zrelo i pokisne, svega 5-10mm padavina može značajno da smanji kvalitet, naročito ako dođe do zahlađenja par dana pred žetvu. Kao i kod svih žitarica, usled obilne kiše može započeti proces klijanja zrna pri čemu se aktiviraju procesi enzima alfa-amilaze te dolazi do pogoršanja kvaliteta i naglog opadanja padajućeg broja. 

 

 

Terminologija u durum pšenici

Durum

Semolina (krupica ili griz): durum pšenica je najtvrđa među svim strnim žitima a mlevenjem i prosjevanjem kroz specijalna sita dobija se tzv semolina koja služi kao sirovina za proizvodnju testenine i kuskus-a. 

Staklavost: ovaj parametar je vrlo važan. Protein direktno i pozitivno utiče na staklavost zrna duruma. Dovoljan sadržaj proteina garantuje da su granule skroba povezane zajedno. U suprotnom, slobodne granule se razbijaju na sitne čestice, pri tome frakcija sitnog mlevenja ima jako male vrednosti. Kako prepoznati: presek zrna unutrašnjost je prvidna tj kao ogledalo, dok su zrna obične pšenice na preseku bela. Bele mrlje od pšeničnog griza mogu biti vidljive na osušenoj testenini što je nepoželjna karakteristika.

Protein: 

Kalibracija: zrna treba da su što više ujednačena što je važno jer prilikom skladištenja, sitnija zrna bolje upijaju vlagu koja čini endosperm mekšim. Mekan endosperm se lomi prilikom mlevenja i potpuno je izgubljen što je ekonomski gubitak.

Žuti pigment: visok sadržaj ksantofila u durum pšenici daje lepu žutu obojenost testenini bez upotrebe jaja. 

Za više informacija budite slobodni da nas kontaktirate

 

PRODAJNI TIM