Tehnologija sirka za zrno

Seme sirka je sitno i zbog toga zahteva fino usitnjeno i dobro pripremljenu setvenu postelju. Na taj način se obezbeđuje ravnomerno nicanje, dobro ukorenjavanje i kasnije ravnomerno napredovanje i razvoj useva. Najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njivu: strna žita, grašak, uljana repica.

Sirak nema velike zahteve prema tipu zemljišta, dobro uspeva i na nižim kvalitetnim klasama. 

Cilj je da se postigne dobro nicanje. U našim uslovima setva može biti prolećna i postrna:

Prolećnu setvu ne treba krenuti pre nego što se zemljište dobro ugreje. U našim uslovima bi to bilo krajem aprila, početkom maja. Znači zemlja mora biti dobro ugrejana. Sirak je toploljubiva biljka, i sa setvom ne treba krenuti pre nego što temperatura zemljišta dostigne 12°C.

Postrna setva može da se obavi odmah nakon žetve preduseva (ječam ili neko povrće). Dubina setve je oko 2-4cm, i ne treba dublje od toga jer će se sirak mučiti sa nicanjem. Cilj je da se postigne dobar sklop kako bi sirak bio konkurentan u odnosu na korove. Lid Sinai je sirak kratke vegetacije od oko 85-90 dana.

Setva se obavlja sejalicama za okopavine, otvor na diskovima koji isejava zrna treba da je promera oko 2,2 mm. Međuredni razmak može da bude 50cm i 70cm. Preporučujemo razmak od 50cm zbog boljeg rasporeda biljaka u redu.

Tabela podešavanja razmaka u redu između biljaka u zavisnosti od međurednog razmaka

Za prinos od 1t zrna, potrebe sirka po hektaru su: 24kg azota , 20kg fosfora, 25kg kalijuma, 10kg kalcijuma i 8kg magnezijuma. Mineralizacijom žetvenih ostataka sirka, u zemljište će se vratiti 35-40% azota, 20-30% fosfora, 80-85% kalijuma, 50-60% kalcijuma i 60-70% magnezijuma.

Fosfor i kalijum se unose na jesen prilikom zaoravanja žetvenih ostataka preduseva, a ovom prilikom može da se unese i 20-30% azota kako bi se pomogla mineralizacija žetvenih ostataka. Preostala količina azota može da se unese predsetveno ili istovremeno sa setvom. Sirak jako dobro reaguje na primenu azota u fazi 6-8 listova, ova praksa se jako dobro pokazala primenom istovremeno sa kultivacijom u količini 30-40kg N/ha. Ne treba ni preterivati sa azotom jer na primer 150kg N/ha može imati kontra efekat i delovati nepovoljno na usev (u povoljnim uslovima može čak stimulisati pojavu fuzarijuma).

Za osnovno đubrenje ili prihranu preporučujemo đubriva koja sadrže sumpor, jer on pozitivno deluje na kvalitet zrna , pa i popravlja sadržaj proteina. Folijarno đubrivo na bazi sumpora u fenofazi 8-10 listova može isto imati pozitivan efekat.

Primena azota može biti dvokratno: predsetveno i pred navodnjavanje najkasnije do faze 12 listova.

Za postrnu setvu, ako imate mogućnost navodnjavanja preporučujemo da se unese 30kg N/ha istovremeno sa setvom u zonu redova. 

Tehnologija suzbijanja korova u sirku zrnašu se svodi na dva tretmana: posle setve a pre nicanja i nakon nicanja useva protiv širokolisnih korova.

Herbicidi posle setve a pre nicanja useva:

Seme koje je zaštićeno protektantom CONCEP C koji omogućava da se uradi PRE EM tretman sa aktivnom materijom S-metolahlor (Dual Gold) posle setve a pre nicanja useva. Ima dobro dejstvo na jednogodišnje uskolisne korove koji niču iz semena poput divljeg sirka iz semena, muhar i neke jednogodišnje širokolisne korove (obični štir, pepeljuga, ambrozija, tatula, obična boca i dr). Radi proširenog spektra delovanja na širokolisne korove koji niču iz semena, u tom pre em tretmanu može se dodati i herbicid na bazi terbutilazina. Za dobru efikasnost ovim preparatima treba minimalno 10mm vode za aktiviranje.

S’obzirom da Lid Sinai preporučujemo u postrnu setvu, Dual Gold ima ograničenje u pogledu naredne kulture, te 6 meseci nakon primene ovog preparata ne bi trebalo da se seje strnina.

Herbicidi posle nicanja useva:

Nakon nicanja useva, mogu da se suzbijaju samo širokolisni korovi:

• Herbicid na bazi aktivne materije 2,4 D : fenofaza 3 lista useva

• Herbicidi na bazi aktivne materije dikamba: do 5.lista useva

Ovaj tretman je važan iz više razloga:

• Korovi izazivaju pad prinosa,

• Naročito je nepoželjna tatula (Datura stramonium) koja nije dozvoljena na prijemu u otkupu. Zrna tatule su slične krupnoće kao i sirak zrnaš i jako teško se mogu pročistiti iz sirka na prijemu, a osim toga tatula sadrži otrovne supstance.

Dobro je znati: mnogi se pitaju šta ako ostane sirak kao korov u narednoj kulturi? Žetvu sirka obavljati u pravo vreme sa što manje rasipanja. Sirak zrnaš je uskolisna jednogodišnja kultura tako da se jednostavno suzbija u širokolisnim usevima.

Nega useva: fungicidni tretmani nisu potrebni. Od insekata nema značajnih štetočina ali u pojedinim godinama mogu značajnije da se pojave lisne vaši ili gusenice pamukove sovice.

Određivanje praga štetnosti za lisne vaši: 

Ukoliko broj lisnih vaši prelazi prag štetnosti insekticidni tretman se može uraditi  kontaktnim insekticidima na bazi cipermetrina, deltametrina, lambda-cihalotrin i drugi iz grupe piretroida. U našim uslovima još za sada nema potrebe za ovim tretmanom.

Prag štetnosti za gusenicu pamukove sovice je više od 1 gusenica/metlici.

Međuredna kultivacija je dobra mera suzbijanja korova, kao i za razbijanje pokorice i unošenje kiseonika u zemljište. Vidno se poboljšava kondicija useva i ova mera se čak više preporučuje iz razloga bolje kondicije useva nego radi suzbijanja korova. Ako imate mogućnost, istovremeno sa kultivacijom obaviti i priharnu azotom u zoni redova.