Pretraga

Proizvodnja soje u Temerinu

Proizvodnja soje u Temerinu

Dobosi
Lalatović Bojan i Doboši Deneš

Posetili smo porodično gazdinstvo Doboši iz Temerina, a vredni domaćin Deneš je podelio svoje tajne uspešne proizvodnje soje i ispričao svoje 40-godišnje iskustvo sa ovom biljnom kulturom. U Opštini Temerin dominantna ratarska kultura je kukuruz, ali soja se jako približila po obradivim površinama. Naš sagovrnik je prvi put posejao soju još davne 1986. godine i kaže da je tada bilo tek koji hektar soje u celoj opštini. Kako i sam kaže, ova biljna vrsta je u to vreme bila skroz nepoznata, a evo kako se odlučio da je seje redovno od tada: „Poljoprivredom sam počeo da se bavim 1983. godine, završio sam poljoprivrednu školu i na žalost otac mi je preminuo jako mlad te sam ja preuzeo brigu o porodičnom gazdinstvu. Tada uopšte nisam znao šta je soja, a iz naše zadruge su mi preporučili da je posejem što sam i uradio na površini od 1ha. To je bilo 1986. godine i i sećam se da je bio jako dobar paritet, 3 kg pšenice za 1 kg soje. U pitanju je bila domaća sorta a sada ne mogu da se setim koje prinose sam imao.”

Skoro 40 godina kasnije, naš sagovornik i dalje seje soju i nije preskočio niti jednu godinu: „Soja je jako profitabilna, ako izuzmemo prošlu godinu, soja ima stabilnu tržišnu cenu i može se ostvariti dobar profit”.

Na svom gazdinstvu seje kukuruz, soju, pšenicu, durum pšenicu, stočni i pivarski ječam a nekada i šećernu repu: „Sejao sam šećernu repu skoro 20 godina, i pre par godina sam prestao. Neću se skoro vratiti šećernoj repi jer jako iscrpljuje zemlju, a naročito kada naredne godine nastupi suša.”

Deneš nam kaže da je predusev za soju uvek kukuruz pošto predsetveno pred kukuruz primenjuje NPK i ureeu. Zbog pomenutog dobrog đubrenja preduseva i dobre agrotehnologije, soju uopšte ne đubri, a sa dobrim rasporedom padavina soja mu rodi oko 4,400 kg/ha pa čak i preko toga. Deneš ističe da je imao prinos soje i do 5,200 kg/ha bez ikakve primene mineralnih đubriva.

Na pitanje o agrotehnologiji i međurednom razmaku soje, Deneš kaže sledeće: „Isprobao sam sve međuredne razmake, sejao sam i sa žitnom a sejao sam i sa kukuruznom sejalicom na 70cm. Najviše mi se dopada međuredni razmak od 50cm jer soja brže zatvori redove kao i zbog konkurencije soje nad korovima. Što se tiče samog prinosa ja nisam primetio neku razliku u prinosu kada se seje na 50cm ili 70cm, štaviše prinos je isti, ali efekat bržeg zatvaranja redova je mnogo važan naročito kada je sušna godina.”

Conqueror
ES Conqueror
Conqueror
Varga Gabor, Axereal Serbia

Od sortimenta, Deneš seje samo prve grupe zrenja sa ciljanom gustinom od 400.000-425.000 zrna po hektaru (razmak u redu 4,7-5cm):

Svake godine uzimamo deklarisano seme soje, a prošle godine sam prvi put posejao novu sortu Conqueror. Bio sam vrlo zadovoljan kako je niklo seme, i kasnije kroz vegetaciju mi je lepo izgledao. Rod koji je dao je 4,340 kg/ha i zaista je dobar. Nastaviću i ove godine da ga sejem, plan mi je da ga posejem na 35ha.

Pallador pratim već par godina kod nas u ataru, vidim da je dobar i ubaciću i njega u setvenu strukturu. Ima specifičan list i lako se prepoznaje. Volim da probam neke nove sorte i tražim šta je najbolje.“

Suzbijanje korova radi na dva načina: herbicidima i međurednom kultivacijom: „Što se tiče suzbijanja korova obavezna mera je PRE EM prskanje (posle setve a pre nicanja): “Pre dve godine sam napravio mali herbicidni ogled: na istoj parceli na 4,6ha sam primenio PRE EM i POST EM herbicid a na 1,7ha samo POST EM. Znači čak i pored primenjenog POST EM herbicida protiv širokolisnih korova – dobro se videla ta razlika gde je primenjen PRE EM a gde nije bio primenjen. PRE EM nije mnogo skupa investicija ali jako puno donosi. Čak je toliko značajano da mi umanjuje potrebnu dozu za POST EM tretman koja je vrlo često manja doza od preporučene i njiva mi bude čista. Jedno 10-14 dana nakon primene POST EM idemo sa međurednom kultivacijom – špartanjem. Ova mera nam je obavezna jednom a ako stignemo uradimo i dva špartanja. Poslednji tretman protiv uskolisnih korova radimo pre cvetanja soje”.

 

Početak je marta, temperature su neuobičajeno visoke za ovaj period. Na pitanje o pravom momentu setve, Deneš kaže da uvek prati temperaturu zemljišta i ne seje u hladno zemljište: „Pratim temperaturu zemljišta pred setvu, i to bude otprilike početkom aprila. Ali i to se promenilo, nekada smo kasnije sejali ali poslednjih godina je vrlo toplo i suvo. Neki dan sam spremao zemlju u Čurugu u ritu i jako lepo ide priprema jer je suvo, a inače ove njive su jako teške za obradu zbog vlage. Ceo februar je bio bez padavina i jako fali kiša, nadam se da će biti padavina u skorije vreme. Ozime kulture dobro izgledaju“. 

 

Dobosi
Doboši Yvett

Naš sagovornik je ujedno i naš koperant a evo šta ima da kaže o našoj saradnji:

Moja saradnja sa Axerealom traje već par godina a poslednje 3 godine je to intenzivirano te skoro 80% svoje proizvodnje snabdevam inputima od Axereala. Zaista sam zadovoljan saradnjom, ponude su uvek korektne i fer i uvek se dogovaramo sa Bojanom i Gaborom u vezi svega što mi treba. Sada imam posejanu vašu durum pšenicu Toscadou i pivarski ječam Laureate, u polju sve dobro izgleda, zadovoljan sam za sada pa videćemo šta će biti do kraja.

Na početku ovog članka napisali smo da je u pitanju porodično gazdinstvo, a naš sagovornik kaže: „Moja mlađa ćerka Yvett je moja desna ruka na gazdinstvu, ona vodi svu dokumentaciju ali takođe radi samnom i na njivi, vozi traktor sa priključnim mašinama i to perfektno! Očekujemo pojačanje u narednim godinama kada će se vratiti moj sin sa porodicom na naše gazdinstvo, tako da će moja deca nastaviti mojim stopama. Na gazdinstvu imamo 2 stalno zaposlena radnika i još dva su povremeno po potrebi kod nas“.

Porodici Doboši ćemo poželeti uspešnu nastupajuću sezonu i zahvaliti na nesebično podeljenom iskustvu.

 

 

05.03.2024.