Tehnologija proizvodnje soje

Dobri predusevi za soju su strna žita (pšenica, ječam, raž, tritikale) potom kukuruz i krompir jer nakon žetve ovih useva ima dovoljno vremena da se uradi priprema zemlje za setvu soje. Suncokret i uljana repica imaju zajedničke bolesti sa sojom te bi ih trebalo izbegavati. Ne preporučujemo soju u monokulturi zbog biljnih bolesti, obrade zemljišta i suzbijanja korova.

•         Priprema zemljišta

Na jesen je neophodno zaorati žetvene ostatke preduseva, ali oranje je takođe važno zbog nakupljanja padavina tokom zimskog perioda. Na kraju zime zatvoriti brazdu kako bi se očuvala vlaga. Kasnije setvospremačem usitiniti zemlju i pripremiti setveni sloj. Za kvalitetno i ravnomerno nicanje važna je fina priprema zemljišta u setvenom sloju, podloga treba da je čvrsta a gornji sloj (prekrivač) da je rastresit. Seme položeno u ovako fino pripremljeno zemljište ima sve preduslove za brzo klijanje i ravnomerno/ujednačeno nicanje. Primetno je smanjenje prinosa ukoliko se ne poštuju pomenute mere.

Za prinos od 1t zrna kao i razvoj pripadajuće vegetativne mase sa korenom, biljci soje je neophodno: 50 kg N/ha, 40kg/ha P2O5 , 50kg/ha K2O i 10 kg/ha MgO. Naravno potrebno je uraditi analizu zemljišta i na osnovu te analize uraditi dopunu đubrivima. Fosfor i kalijum se unose na jesen tokom jesenje pripreme. Azot može da se unese istovremeno sa setvom i to u formi koja je lakorastvorljiva i brzo dospeva u zemljišni rastvor i na taj način ga biljka usvaja kroz korenov sistem. Za brzi „start“ biljke i brzo nicanje, biljci je neophodan azot koji može da se doda predsetveno u nekoj maloj količini (30-50 kg čistog azota po hektaru). Fiksiranje azota iz vazduha putem kvržičnih bakterija počinje oko mesec dana nakon nicanja (2-3 troliske), u tom međuperiodu biljci je neophodan azot.

Soja kao leguminoza vezuje azot iz vazduha i obezbeđuje čak 40% svojih potreba za azotom. Na njivama gde je primenjeno stajsko đubrivo, soja može doći tek posle 3-4 godine.

Folijarna prihrana borom se dobro pokazala u zametanju mahuna i formiranju zrna.

Međuredni razmak:

Međuredni razmak može biti :

·       12,5 cm i 25cm sa žitnom sejalicom

·       50cm sa sejalicom za soju / šećernu repu

·       70cm sa sejalicom za okopavine

Svi od pomenutih razmaka imaju svoje prednosti ali oni takođe zavise i od sortimenta.

Prednosti uskog međurednog razmaka (12,5 cm i 25cm):

-          bolji raspored biljaka

-          manja konkurencija među biljkama soje za vodu, svetlost i hranivima

-          bolje grananje sorti koje imaju tu osobinu (neke sorte uopšte ne mogu da se granaju)

Sa ovakvim razmacima nije moguće raditi međurednu kultivaciju (špartanje), samo herbidicidne mere su izvodljive.

Prednosti širokog međurednog razmaka od 50cm i 70cm :

Može da se izvede međuredna kultivacija što je vrlo poželjno iz više razloga:

·       razbija se pokorica i sprečava se isparavanje vlage iz zemljišta

·       unosi se vazduh u zonu korenovog sistema

·       suzbijanje korova iz međurednog prostora = manje nam treba herbicida

Soja za svoj razvoj ima značajne potrebe za vodom. Za svoj vegetativni ciklus, potrebe soje su oko 400-450mm vode (računajući sa relativnom vlagom u vazduhu). Pravilnom agrotehnikom i predsetvenom pripremom očuvaće se vlaga u setvenom sloju koja je važna za klijanje, nicanje a potom i postizanje optimalnog sklopa. Voda je važna tokom celog ciklusa vegetacije ali primećuju se neke najvažnije fenofaze: cvetanje i nalivanje mahuna. Tokom ovih fenofaza je važna i relativna vlaga u vazduhu za dobru oplodnju cvetova i zametanje mahuna.

Korove u soji suzbijamo sa dva do tri tretmana. Prvi tretman je PRE EM odnosno prska se posle setve a pre nicanja soje. Ovi herbicidi se prskaju na zemljište i neophodna je mala količina padavina da bi tim putem preparat dospeo u zemljišni rastvor. Nakon što dospe u zemljišni rastvor, preparat se usvaja putem korenovog sistema korovske vrste. Soja nije selektivna prema ovim preparatima, zato prskanje mora biti pre klijanja i nicanja soje. 

Drugi tretman se izvodi od pojave prvih listova do pred početka cvetanja, i najčeše se izvodi u split aplikaciji sa razmakom od 10-15 dana. Ovim tretmanom je cilj da se suzbiju širokolisni korovi.

Prskanje protiv uskolisnih korova treba odvojiti od tretmana protiv širokolisnih korova, i nikako ne mešati ove heribicide.

Takođe obratiti pažnju na sredstva primenjena u predusevu jer je soja osetljiva na ostatke nekih herbicida primenjenih u predusevu.

Tokom velikih vrućina sprovođenje tretmana se preporučuje u večernjim časovima zbog visokih temperatura.

Tokom letnjeg perioda može da se pojavi paučinar (Tetranychus urticae) tj grinje koje se javljaju sa ivice puteva i šire se ka unutrašnjosti njive. Jaka zaraza i brzo širenje je potrebno sprečiti sa nekim od akaricida. Vrlo često je dovoljno isprskati samo mesta žarišta i nije potrebno tretirati celu površinu.

U pojedinim godinama može da se pojavi i leptir Stričkov šarenjak (Vanessa cardui) koji se hrani polenom cveta soje i potom polaže jaja na biljku. Iz tih jaja se pile gusenice koje se hrane mahunama i listovima soje. Pri jakoj pojavi leptira potrebno je tretirati sa insekticidima koji deluju na jaja i larve pomenutog leptira.