Search
Tehnologija sirka
Vodič za gajenje sirka
Sirak je tropska biljka koja jako dobro podnosi sušne uslove. Prilikom izuzetno visokih temperatura može da zaustavi svoj porast i nastavi razvoj kada se uspostave optimalni uslovi i nastavlja sa vegetacijom bez ikakve posledice. Sirak raste i na temperaturi do 33-34°C što je za 3-4°C više u odnosu na kukuruz. Sirak je više od 80% autogaman te je manje izložen efektu visokih temperatura tokom samooplodnje. Zahvaljujući sitnim stomama kao i voštanoj prevlaci evaporacija je znatno manja.
• Kod cvasti tipa metlice kao što je kod sirka, nemoguće je da se voda zadržava u cvasti, metlica je stalno izložena svežem vazduhu i velika je prozračnost, te je znatno manja mogućnost da dođe do pojave mikotoksina u zrnu.
• Korenov sistem je gotovo duplo veći u odnosu na kukuruz te sirak može iz veće dubine da usvaja hraniva.
• Nizak sadržaj tanina < 0,14% suve materije
• Niskog je rasta tako da ima manje žetvenih ostataka u odnosu na kukuruz
• Dobro se uklapa u plodored
• Niske potrebe za vodom
• Niski inputi: 30% manje u odnosu na kukuruz i suncokret
Priprema zemljišta i plodored
Seme sirka je sitno i zbog toga zahteva fino usitnjeno i dobro pripremljenu setvenu postelju. Na taj način se obezbeđuje ravnomerno nicanje, dobro ukorenjavanje i kasnije ravnomerno napredovanje i razvoj useva. Najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njivu: strna žita, grašak, uljana repica.
Sirak nema velike zahteve prema tipu zemljišta, dobro uspeva i na nižim kvalitetnim klasama.
Sirak nije zahtevan prema predusevu, tako dajemo par primera kako bi izgledao plodored u pojedinim situacijama. Dajemo primere za podneblja gde se najčešće primenjuje dvopolje pšenica/ječam- suncokret ili tropolje kukuruz - pšenica/ječam - suncokret, ovde možete uvrstiti sirak te dobiti jednu dodatnu kulturu i proširen plodored.
Setva
Cilj je da se postigne dobro nicanje. U našim uslovima setva može biti prolećna i postrna:
Prolećnu setvu ne treba krenuti pre nego što se zemljište dobro ugreje. U našim uslovima bi to bilo krajem aprila, početkom maja. Znači zemlja mora biti dobro ugrejana. Sirak je toploljubiva biljka, i sa setvom ne treba krenuti pre nego što temperatura zemljišta dostigne 12°C . Dubina setve je oko 2-4cm, i ne treba dublje od toga jer će se sirak mučiti sa nicanjem. Cilj je da se postigne dobar sklop kako bi sirak bio konkurentan u odnosu na korove. Setva se obavlja sejalicama za okopavine, otvor na diskovima koji isejava zrna treba da je promera oko 2,2 mm. Međuredni razmak može da bude 50cm i 70cm. Preporučujemo razmak od 50cm zbog boljeg rasporeda biljaka u redu.
Postrna setva može da se obavi odmah nakon žetve preduseva (ječam, grašak ili neko povrće).Lid Sinai je sirak kratke vegetacije od oko 85-90 dana.
Preporuka setve u optimalnim uslovima je najčešće oko 300.000 zrna/ha. Pri ovim gustinama, smanjuje se razvoj bočnih izdanaka. Brojnost bočnih izdanaka je u današnje vreme rezultat oplemenjivanja, glavni izdanak i još dodatni jedan eventualno dva bočna izdanka, mogu sazreti u isto vreme kao i glavni. Veći broj izdanaka od pomenutog nije poželjan, jer oni znatno kasnije cvetaju, kasnije sazrevaju (ako uopšte sazreju), bespotrebno koriste hraniva, vodu, resurse, prolongiraju žetvu zbog nedospele vlage, otežavaju žetvu i povećavaju troškove sušenja.
Ukoliko dođe do povrede vršne kupole usled štete od grada, iz donje internodije će izaći bočni izdanci koje će nadomestiti nedostatak glavnog izdanka.
Đubrenje
Sirak ima znatno manje inpute i potrebu za hranivima u odnosu na kukuruz, ali za postizanje dobrog prinosa ipak mu treba obezbediti potrebna hraniva.
Za prinos od 1t zrna, potrebe sirka po hektaru su: 24kg azota , 20kg fosfora, 25kg kalijuma, 10kg kalcijuma i 8kg magnezijuma. Mineralizacijom žetvenih ostataka sirka, u zemljište će se vratiti 35-40% azota, 20-30% fosfora, 80-85% kalijuma, 50-60% kalcijuma i 60-70% magnezijuma.
Fosfor i kalijum se unose na jesen prilikom zaoravanja žetvenih ostataka preduseva, a ovom prilikom može da se unese i 20-30% azota kako bi se pomogla mineralizacija žetvenih ostataka. Preostala količina azota može da se unese predsetveno ili istovremeno sa setvom. Sirak jako dobro reaguje na primenu azota u fazi 6-8 listova, ova praksa se jako dobro pokazala primenom istovremeno sa kultivacijom u količini 30-40kg N/ha. Ne treba ni preterivati sa azotom jer na primer 150kg N/ha može imati kontra efekat i delovati nepovoljno na usev (u povoljnim uslovima može čak stimulisati pojavu fuzarijuma).
Za osnovno đubrenje ili prihranu preporučujemo đubriva koja sadrže sumpor, jer on pozitivno deluje na kvalitet zrna , pa i popravlja sadržaj proteina. Folijarno đubrivo na bazi sumpora u fenofazi 8-10 listova može isto imati pozitivan efekat.
Primena azota može biti dvokratno: predsetveno i pred navodnjavanje najkasnije do faze 12 listova.
Za postrnu setvu, ako imate mogućnost navodnjavanja preporučujemo da se unese 30kg N/ha istovremeno sa setvom u zonu redova.
Suzbijanje korova
Seme sirka koje na sebi ima protektant CONCEP C omogućava da se izvede PRE EM tretman na bazi S-metolahlora. Ovim tretmanom se rešava jednogodišnji divlji sirak koji niče iz semena. Pošto je sirak zrnaš uskolisna vrsta, ne postoji mogućnost suzbijanja višegodišnjeg rizomskog sirka. Rizomski sirak treba rešavati u predusevu ili ga ostaviti da nikne u strništu tokom leta i onda istretirati. Jak pritisak višegodišnjeg rizomskog sirka može izazvati pad prinosa, te ne preporučujemo setvu sirka zrnaša u takve parcele.
Tehnologija suzbijanja korova u sirku za zrno se svodi na dva tretmana: posle setve a pre nicanja i nakon nicanja useva protiv širokolisnih korova.
Herbicidi posle setve a pre nicanja useva:
Seme koje je zaštićeno protektantom CONCEP C koji omogućava da se uradi PRE EM tretman sa aktivnom materijom S-metolahlor (Dual Gold) posle setve a pre nicanja useva. Ima dobro dejstvo na jednogodišnje uskolisne korove koji niču iz semena poput divljeg sirka iz semena, muhar i neke jednogodišnje širokolisne korove (obični štir, pepeljuga, ambrozija, tatula, obična boca i dr). Radi proširenog spektra delovanja na širokolisne korove koji niču iz semena, u tom pre em tretmanu može se dodati i herbicid na bazi terbutilazina. Za dobru efikasnost ovim preparatima treba minimalno 10mm vode za aktiviranje.
Herbicidi posle nicanja useva: Nakon nicanja useva, mogu da se suzbijaju samo širokolisni korovi
Ovaj tretman je važan iz više razloga:
korovi izazivaju pad prinosa,
naročito je nepoželjna tatula (Datura stramonium) koja nije dozvoljena na prijemu u otkupu. Zrna tatule su slične krupnoće kao i sirak zrnaš i jako teško se mogu pročistiti iz sirka na prijemu, a osim toga tatula sadrži otrovne supstance.
Nega useva: fungicidni tretmani nisu potrebni. Od insekata nema značajnih štetočina ali u pojedinim godinama mogu značajnije da se pojave lisne vaši ili gusenice pamukove sovice.
Određivanje praga štetnosti za lisne vaši:
Ukoliko broj lisnih vaši prelazi prag štetnosti insekticidni tretman se može uraditi kontaktnim insekticidima na bazi cipermetrina, deltametrina, lambda-cihalotrin i drugi iz grupe piretroida. U našim uslovima još za sada nema potrebe za ovim tretmanom.
Prag štetnosti za gusenicu pamukove sovice je više od 1 gusenica/metlici.
Međuredna kultivacija
Međuredna kultivacija je dobra mera suzbijanja korova, kao i za razbijanje pokorice i unošenje kiseonika u zemljište. Vidno se poboljšava kondicija useva i ova mera se čak više preporučuje iz razloga bolje kondicije useva nego radi suzbijanja korova. Ako imate mogućnost, istovremeno sa kultivacijom obaviti i priharnu azotom u zoni redova.
Žetva i skladištenje
Žetva može početi već pri vlazi u zrnu zrnu oko 14 % a ono što je drugačije od ostalih kultura jeste da je stabljika u žetvi još uvek zelena. Kombajnira se žitnim adapterom, kositi 8-10cm ispod metlice. Nemojte kositi celu biljku jer zeleni listovi mogu povećati vlagu u zrnu. Nemojte odlagati žetvu jer može da se podigne vlaga u zrnu. Po potrebi se može uraditi desikacija. Desikacija se izvodi kada je 80% metlica dobilo boju a vlaga u zrnu ispod 30%. Neki desikanti mogu izazvati presušivanje stabljike i u slučaju odlaganja žetve može doći do pucanja stabljike.
Ostatak biljne mase treba usitniti sečkom potom proći tanjiračom da se još bolje usitni i tek onda zaorati ostatke. Velika zelena masa je idealna kao zelenišno đubrivo i dobro je da se unese u tlo. Skladištenje na farmama se vrši u podnim skladištima, visina naslage treba da je oko 1m-1,5m a vlaga oko 14% .
Ukoliko imate ugovor o proizvodnji sklopljen sa našom kompanijom, pre početka žetve javite se našem komercijalnom savetniku oko dogovora i uslova otkupa.
Dodatni savet: U slučaju povećane vlage u zrnu nakon žetve neophodno je sušenje. Sušaru će trebati redovno čistiti, prateći preporuke proizvođača. Temperatura vrućeg vazduha ne bi trebalo da pređe 90°C. Zrna će se ohladiti čim izađu iz sušare. Može se koristiti tehnika sušenja poznata kao odloženo sporo hlađenje, u kom slučaju, da bi se osigurala efikasnost, temperaturu vrućeg vazduha treba podići na maksimalno mogući nivo (90°C).
Kako se sirak koristi u ishrani stoke?
Zrna sirka treba pravilno preraditi kako bi se oslobodio njegov puni potencijal. Pošto je zrno manje i tvrđe od zrna kukuruza, potrebno ga je razbiti na fine čestice kako bi se poboljšala njegova svarljivost. Mlevenje je tada važan korak. Svarljivost sirka u hrani, kao i bolja dostupnost skroba (tj. energije) rezultat je mlevenja zrna. Što je seme sitnije, životinje ga bolje koriste. 2 mm je dobar kompromis, ovim se poboljšava nivo probavljivosti glavnih aminokiselina (uključujući lizin, prvu limitirajuću aminokiselinu za rast u hrani za svinje) u poređenju sa mlevenjem na 4mm. Međutim, prekomerno mlevenje može izazvati unakrsne hemijske veze, smanjiti količinu dostupnih hranjivih materija ili čak stvoriti uslove za fermentaciju koja može izazivati zdravstvene probleme. Sve je dakle pitanje prave mere. Zrna sirka su mala, pa korišćenje rešetki prevelikog prečnika može dovesti do toga da zrna prolaze nesamlevena. Nisu sve životinje podjednako osetljive, pa će kvalitet mlevenja imati različite efekte u zavisnosti od vrste i razvojne faze. Za preživare je to manje važno, ali je od suštinskog značaja u hrani za svinje. Bilo da su mlade ili odrasle, monogastrične životinje ne mogu da vare cele semenke. Suprotno tome, kod živine koja spada u granivore to nije slučaj. Međutim, brzo rastućoj živini mlevenje omogućava brže asorbovanje hranljivih materija i povećava produktivnost farme. Stoga sve životinje u razvoju treba da jedu male količine hrane koja se brzo apsorbuje kako bi zadovoljile svoje potrebe. Iz toga razloga, finoća mlevenog proizvoda igra veoma važnu ulogu (izvor informacija: Lidea)
Beli ili crveni sirak?
Sirak se klasifikuje prema boji: crveno zrno i belo zrno. Međutim, ova binarna klasifikacija prikriva gradijent tonova između ove dve boje. Boja semena ne utiče na kvalitet, nutritivnu vrednost, potencijal prinosa ili prevremenu zrelost biljaka, pa čak ni na boju mesa životinja. Suprotno uvreženom mišljenju, crveno zrno ne sadrži tanine.
Šta su tanini?
Hibridi sirka koji su nastali nakon 1980. imaju vrlo nizak sadržaj tanina, to je rezultat uspešnog rada oplemenjivača. Današnji hibridi imaju izuzetno nizak sadržaj tanina koji je ispod donje prihvatljive granice koje je propisala Evropska Unija. Ali želimo da objasnimo šta su tanini – to su polifenoli koji se vezuju za proteine u zrnu i formiraju komplekse koji se talože u probavnom traktu monogastričnih životinja. Probavni enzimi tada imaju poteškoća da dopru do hranljivih materija u zrnu. Kako se koncentracija tanina povećava, probavljivost hranljivih sastojaka u sirku opada posebno kod monogastričnih životinja. Pored toga tanini daju gorak ukus hrani, te životinje izbegavaju da jedu ovakvu hranu.
Hidrogen-cijanid toksin u biljci sirka
Specifičnost mlade biljke sirka je da proizvodi toksin hidrogen-cijanid kako bi se odbranila od insekata i štetočina. Cijanid se ne javlja direktno već u obliku cijanogenog glikozida koji se zove dhurin. Dhurin koji se biljka prirodno stvara sve do visine biljke od oko 30-40 cm. Vrlo je važno da se ovakve biljke ne koriste za svežu ispašu grla jer mogu izazvati pomor grla. Nakon što biljka preraste pomenutu visinu od 40cm, prestaje sa stvaranjem ovog toksina. Za svežu ispašu ne koristiti biljke: koje su niže od 40-50cm, ako je bila duga suša pa je naglo krenuo porast, sirak tek pokošen ili ima mlade izdanke, biljka uvela. Ubrzo nakon košenja, dhurin isparava iz biljke.
Sirak u postrnoj setvi
Ukoliko imate postrni sirak koji zbog kasne setve ili bilo kog drugog razloga nije stigao da dostigne odgovarajuću vlagu zrna, zrno kao takvo možete iskoristiti za siliranje.
Osnova uspešnog uzgoja sirka je da, poznavajući karakteristike područja uzgoja i potrebe biljke sirka, pokušamo da maksimiziramo Vaš prihod izborom pravog hibrida i primenom agrotehnike! Potrebno je da izabrete sirak prema karakteristikama i potrebama,a mi ćemo vam u tome pomoći!
Saveti i informacije su informativnog karaktera i služe kao pomoć poljoprivrednicima u proizvodnji, uz obavezno pridržavanje dobre agronomske prakse i pravila u zaštiti bilja. Predlozi u publikaciji pružaju samo praktične smernice za uzgoj hibrida sirka; Različita rešenja mogu biti prikladna
za hibride drugih selekcionih kuća.
